Crkveno venčanje u Srbiji: Sveti čin ili materijalni teret?

Crkveno venčanje za mnoge parove predstavlja krunu ljubavi, svečani i duhovni trenutak kojim se brak blagosilja pred Bogom. Međutim, put do oltara često je isprepleten brojnim pitanjima, nedoumicama, a neretko i kontroverzama koje se tiču organizacije, troškova i procedure. Ovaj članak nastoji da rasvetli sve aspekte crkvenog venčanja u Srbiji, na osnovu brojnih iskustava i razgovora, pružajući vam koristan vodič kako da vaš dan bude što lepši i smisleniji.

Troškovi crkvenog venčanja: Jedinstven cenovnik ili "daj koliko možeš"?

Jedno od najčešćih i najosetljivijih pitanja je finansijska strana crkvenog venčanja. Na forumima i u razgovorima često se čuje zapanjujuća razlika u iznosima koje parovi plate. Neki sveštenici i crkve imaju fiksne tarife, dok drugi ostavljaju na dobrovoljni prilog.

U praksi, troškovi se obično sastoje iz nekoliko stavki:

• Taksa za crkvu (zakup hrama): Ovo je iznos koji se plaća crkvi za korišćenje prostora. Varia od crkve do crkve. Na primer, u popularnim beogradskim crkvama kao što su Ružica, Saborna crkva ili crkva Svetog Marka, ova taksa se kreće od 4.000 do 8.000 dinara. Ako se venčavate u crkvi kojoj mladoženja pripada, ova taksa može biti niža ili je nema.
• Prilog svešteniku: Ovo je najneizvesniji deo. Neki sveštenici otvoreno kažu cifru (često između 5.000 i 11.000 dinara, a u nekim slučajevima i više), dok drugi kažu: "Dajte koliko možete" ili "Dajte koliko smatrate da treba". Postoji i običaj da kumovi posebno "časte" sveštenika. Mnogi parovi se osećaju neprijatno zbog ovakvog "cenkanja" i smatraju da bi jedinstven cenovnik za celu Srbiju sprečio zloupotrebe, iako bi on imao i svoje mane (npr. onemogućio bi prilagođavanje onima koji zaista nemaju novca).
• Hor: Ukoliko želite da ceremoniju prati horsko pevanje, to je dodatna stavka. Cena hora varira, ali je obično u opsegu od 7.000 do 10.000 dinara. Mnogi ističu da hor venčanju daje posebnu veličanstvenost i da vredi svakog dinara.
• Pribor za venčanje: U obavezne troškove spada i kupovina pribora: četiri voštane sveće, belo platno (peskir) za povezivanje ruku, i pehar (časa) za vino. Ovaj pribor možete kupiti u crkvenim prodavnicama (gde kompleti koštaju oko 5.000 dinara) ili sami pripremiti, što može biti jeftinije i ličnije. Neki sveštenici traže i sapun kao poklon.

Kada se sve saberu, ukupni trošak crkvenog venčanja u većem gradu lako može dostići između 15.000 i 25.000 dinara, a ponekad i više. Ovo kod mnogih izaziva negodovanje, posebno kada se uporedi sa cenom građanskog venčanja u opštini. Međutim, kako ističu neki, za mnoge je crkveni čin neprocenjiv i neuporediv sa materijalnom stranom.

Procedura i neophodni dokumenti

Da biste zakazali crkveno venčanje, potrebno je da obavite nekoliko koraka:

1. Izbor crkve i sveštenika: Možete se venčati u bilo kojoj crkvi, ali je procedura najjednostavnija ako se venčavate u crkvi mladoženjine parohije. Ako želite drugu crkvu, mladoženjin sveštenik mora da zatraži dozvolu (zapisnik) da vas tamo venča, što može podrazumevati dodatnu taksu (npr. 2.000-4.000 dinara).
2. Predbračni ispit (razgovor): Ovo je obavezan sastanak sa sveštenikom pre venčanja. Na njemu se daju lični podaci, predočavaju krštenice oba mladenca i kumova, i potvrđuje da nema prepreka za brak (krvno ili duhovno srodstvo). Neki sveštenici ovaj čin čine vrlo svečanim, sa kratkom "probom" ceremonije u crkvi, dok drugi imaju samo administrativni razgovor. Za ovaj razgovor treba doći sa kumovima, a ponekad i sa roditeljima.
3. Krštenice: Ovo su kliučni dokumenti. Ako ih nemate, morate ih izvaditi u crkvi gde ste kršteni. Dovoljna je godina krštenja, a pop će vas pronaći u crkvenim knjigama. Cena izdavanja je simbolična (300-500 dinara).
4. Zakazivanje termina: Za popularne crkve potrebno je zakazati termin mesecima unapred, čak i 6-12 meseci za vrhunac sezone (leto, rana jesen). Venčanja se ne obavljaju u vreme velikih postova (Božićnog, Uskršnjeg, Petrovskog i Gospojinskog) i na neke velike praznike. Postoji mogućnost pisanja molbe episkopu za venčanje u postu iz ozbiljnih razloga, ali to nije uobičajeno.

Česta pitanja i nedoumice mladenaca

Da li je potreban dever i starojko?

Za sam crkveni obred nisu potrebni. Jedini neophodni svedoci su kumovi. Dever, starojko i deveruše su deo svadbenih običaja koji se odvijaju van crkve i nisu crkvena obaveza.

Mogu li se venčati u petak ili na zadušnice?

Po crkvenim pravilima, venčanja se ne obavljaju sredom i petkom (dani posta), osim u tzv. trapavim sedmicama kada se post ne drži. Što se tiče zadušnica, crkva tehnički ne zabranjuje venčanja tim danima, ali mnogi parovi i sveštenici ih izbegavaju zbog sujeverja ili neprikladnosti. Sveštenik će vas verovatno upozoriti na ovo, ali konačna odluka je na vama.

Šta ako jedan od nas nije pravoslavac?

Pravoslavna crkva priznaje krštenje Rimokatoličke crkve. Ako je jedan od mladenaca katolik, potrebno je da ima sve sakramente (krštenje, krizma/mirovanje) i da se dobije odobrenje episkopa za mešoviti brak. U praksi, mnogi sveštenici izlaze u susret, ali je početni korak razgovor sa vašim parohijskim sveštenikom.

Koliko traje ceremonija?

Sam čin venčanja traje između 20 i 45 minuta, u zavisnosti od sveštenika i toga da li je prisutan hor. Hor ceremoniju produžuje za oko 10-15 minuta, ali joj daje poseban duhovni i emotivni kvalitet.

Da li je crkveni brak dovoljan?

Ne, u Srbiji crkveni brak nema pravnu snagu. Da biste bili pravno priznati kao bračni par, morate da sklopite i građanski brak u opštini. Crkveno venčanje je isključivo verski čin.

Iskustva i saveti "sa terena"

Na osnovu brojnih iskustava, evo nekoliko ključnih saveta za buduće mladence:

• Rano se informišite i zakazujte: Posebno ako imate specifičnu crkvu u planu. Popularne crkve poput Ružice na Kalemegdanu imaju liste čekanja već u januaru za septembarske termine.
• Budite otvoreni u razgovoru sa sveštenikom: Ako imate finansijskih teškoća, slobodno to pomenite. Većina će izaći u susret. Tražite priznanicu za uplatu takse crkvi kako biste bili sigurni gde novac odlazi.
• Ne odustajte od hora ako vam budžet dozvoljava: Gotovo svi koji su imali hor ističu da je to bila izvanredna investicija koja je podigla ceremoniju na viši nivo.
• Pazite na pribor: Pehar ne mora da bude skup, može to biti i lepa čaša za vino koju ćete kasnije čuvati kao uspomenu. Platno možete sami ukrasiti ili porubiti, što može biti jeftinije i sentimentalno vrednije.
• Fokusirajte se na suštinu: Iako su troškovi i organizacija važni, pokušajte da ne dozvolite da vas to ometa od suštine dana - proslave ljubavi i zajedništva pred Bogom i voljenima.

Zaključak: Vera, tradicija ili formalnost?

Crkveno venčanje u Srbiji je složena tema koja meša duboku vere, tradiciju, lične želje i materijalnu stvarnost. Za neke je to neizostavni, najvažniji deo dana, dok ga drugi vide kao formalnost ili čak nepotreban trošak. Razlike u cenama i pristupima sveštenika mogu da izazovu razočaranje, ali istovremeno postoje i brojni primera gde je sve proteklo savršeno, svečano i dostojanstveno.

Kĺjuč je u dobroj pripremi i otvorenoj komunikaciji. Informišite se, postavljajte pitanja, razgovarajte sa više sveštenika ako je potrebno, i donesite odluku koja najbolje odgovara vašem verovanju, željama i mogućnostima. Na kraju, crkveno venčanje je, iznad svega, ličan izbor dve osobe koje žele da svoju zajednicu utemeľje na duhovnim vrednostima, bez obzira na spoljne okolnosti.